Poštovana bivša saborkinjo i gospođo ministarka Gordana Čomić,

Godinama u kojima smo se borili za jednaka prava svih ljudi, slobodu govora i prava na razlicitosti, sve borbe kroz koje smo prošli, pobede i porazi koje smo iskusili kao ćlanovi Demokratske stranke daju mi ljudsko pravo da Ti se obratim. Tvoje ćutanje se tumači kao slabost ideja, tvoja pasivnost kao kukavičluk svih nas, tvoje aboliranje zlocina kao naša politika. Govor mržnje, murali u slavu zločina, fizicki napadi na neistomišljenike, gaženja prava jesu li deo svakodnevice u kojoj živimo i Ti i ja? Prema njima se ne odredjujemo prema mestu u hijerarhiji, ne može se biti pasivan posmatrač.

Krajnje diskriminatorsko, neprimereno vredjanje Marinike Tepić po nacionalnoj osnovi, zlohudo brojanje krvnih zrnaca je zakonom zabranjeno,ako ne cuvaš tekovine zajedničkih borbi i javno osudiš verbalno i svako drugo nasilje, zašto se bar ne boriš kao ministarka za poštovanje Ustava i Zakona i sankcionisanje svih koji atmosferu linca podstiču ?
Juče nije bio neradni dan. Takvo, skaradno, a medijski propraćeno i izboldovano fašističko divljanje i ima za cilj da zaćutimo. Da li je tvoje ćutanje konačan pad, poraz, kapitulacija ili kalkulacija? Tvojim nereagovanjem prešla si liniju od pasivnog posmatrača i postala aktivni učesnik stravicnog procesa sa nesagledivim posledicama.
Nismo bitni Ti i ja, bitni su naraštaji koji odrastaju sada i ovde, dok si ministarka, a Beograd odeven u nacionalističku ikonografiju, pun simbola monstruozne ideologije, sto je vlast čiji si deo ta ishodisna tačka, ta pojilica nacionalizma. Ta deca Ti nece oprostiti sto si čuvala svoja ledja dok su po ledjima tvojih nekadašnjih saboraca udarali ČEKIĆI.
Tvoj nekadašnji saborac,
Ivan Krstić,
član Glavnog odbora Demokrata Srbije