Blic, 04.09.2021.

„Društvo u kome je pornografija dominantna je u ozbiljnoj opasnosti“: Vida Ognjenović za „Blic“ o pozorištu i društvenoj stvarnosti

 

Aktuelnim, tupim ćutanjem izobličili smo svoje društveno biće, kaže Vida Ognjenović, rediteljka, književnica, predsednica našeg i potpresednica svetskog PEN-a.

Sredinom protekle nedelje u Novom Sadu održana je konferencija za medije povodom festivala Novi Tvrđava Teatar koji se ove godine od 3. do 8. septembra održava osmi put (o kome smo pisali), a osnivač i selektor Vida Ognjenović je pet pozorišnih naslova koje obuhvata povezala sloganom „Pozorište vidi i u mraku“.

– Nije svetlost pozornice samo način da se poboljša vidljivost onoga što se na njoj događa, nego je mnogo više način kojim se postiže da odraz onoga ko se u sceni ogleda ne bude tek plošna slika, nego susret stvarnog i nestvarnog, oči u oči – kazala je obraćajući se medijima.

I, između ostalog, dodala:

– Pozorište je na stvarnost usredsređen svevideći posmatrač, oštrog oka, žestoko smelog htenja i budne svesti. Pozorište može da nam baci u lice istine o kojima naš ravnodušni duh ni ne sluti, zatrpan i zaglušen lako dostupnim digitalizovanim banalnostima. Može da nas upozori da je naše nabildovano samopouzdanje najviše nalik na tanak led koji nas začas navuče i zavara. Može da nam izlista sve ono što smo iz obzira ili kukavičluka prećutali a toga se nagomilalo toliko da smo to pretvorili u svoj tobožnji princip blaženog nemešanja.

Umetnički imunitet

U kolima, vraćajući se za Beograd, između ostalog nastavljamo priču o pozorištu, zatim o PEN centru, opoziciji…

Kroz razgovor o tome da pozorište opominje da su ljudi aktuelnim tupim ćutanjem izobličili svoje društveno biće, otvorilo se i pitanje šta govori o našem društvu činjenica da se, kako je rekla, u javnom životu pornografija, kao vrednosni mejnstrim i način mišljenja, uspostavila kao visokopoentirana prednost na svim nivoima.

– Pozorište ima širok dijapazon dejstva, uvažili mi to ili ne, prepoznali ili ne, a koncentrisano je na čoveka, na ono o čemu čovek misli, u čemu živi, šta ga boli… Snaga teatra da se izbori sa svim tim je u tome što ga, suštinski, ne može slomiti agresija popularnosti po svaku cenu, ni zakoni atrakcije zla, koji čuče u svakom kiču. Pozorište ima ugrađen umetnički imunitet i od banalne zabave i od realnosti u kojoj je pornografija ne samo prisutna nego dominantna, gotovo i svemu. Društvo u kome je pornografija dominantna je u ozbiljnoj opasnosti, a mi smo u to duboko zagazili – kaže Vida.

Toga dana je usput, u neformalnom razgovoru, pomenula da srpski PEN na čijem je čelu, ne može da učestvuje u obeležavanju stogodišnjice svetskog PEN-a, čiji je potpredsednik, jer nije dobilo podršku resornog ministarstva?!

– Naš PEN centar je od ministarstva dobio samo 200.000 dinara namenjenih za realizaciju nagrade koju dodeljujemo za prevođenje dela srpske književnosti na strane jezike. Nemamo sredstava da organizujemo ni našu regionalnu konferenciju koja je prošle godine odložena zbog korone, a i nemaštine. Ove godine ne možemo da učestvujemo ni na svetskom kongresu, što je naše centralno radno telo. To znači da ne učestvujemo ni u obeležavanju stogodišnjice PEN-a jer naša nas država ne podržava – priča Vida Ognjenović.

Na upitnu opasku da li to znači i da ne podržava svetski PEN, veli:

– Pa da, jer ta se podrška ogleda isključivo u podršci PEN centra koji deluje u pojedinoj državi. Podsetimo, Srpski PEN centar je osnovan 1926, samo pet godina nakon osnivanja svetskog i bili smo među prvih deset država koje su pristupile svetskom PEN-u. Isidora Sekulić je pokrenula tu inicijativu.

Pišem, ne žurim

Samo dan, dva pre ovog odlaska u Novi Sad vratila se iz Crne Gore, gde je jedna predstava njenoh studenata na Master programu bila učesnik na festivalu „Ćirilica“ u Budvi. Šaljiv komentar da bi zanimljiv novinski naslov bio – Vida Ognjenović u „Ćirilici“ ispratila je osmehom:

– To je festival održan u Budvi koji je obuhvatio forume, rasprave, pozorišne predstave… Bio je forum o konfliktima u kulturi, kome sam prisustvovala ali nisam bila panelista. Bila sam tamo, kao što rekoh, zbog proba za predstavu „Oleana“, čiji sam tekst prevela i postavila ga kao master predstavu dveju studentkinja kojima sam bila mentorka na master studijama. Lepo je prošla predstava, sudeći po aplauzu, publici se veoma dopala.

Na pitanje šta je trenutno predmet njenog pera, kaže:

– Imam puno obaveza za svoje pero, a malo vremena. Započela sam roman još pre godinu i po, ali ne žurim. Završavam dramu koja će biti deo repertoara kulturnog događaja – Novi Sad, prestonica kulture 2022. No, o još nezavršenom nije dobro unapred pričati.