SAMO SRBIJA NEMA BROJ 112

Svakodnevno smo svedoci ugrožavanja bezbednosti građana Srbije

BEZBEDNOST GRAĐANA NIJE PRIORITET AKTUELNE VLASTI

Pored nacionalne, individualna sigurnost građana trebala bi da bude jedan od prioriteta svake vlasti. U slaboj i/ili nedovršenoj državi (što Srbija, nažalost, jeste), ne treba biti stručnjak za ovu oblast da bi se uočile opasnosti koje nam prete odasvud i sagledali brojni nerešeni problemi u domenu lične, ekološke, ekonomske, socijalne, zdravstvene bezbednosti.

U okolnostima u kojima je sigurnost sve manje zastupljena, usled izražene nestručnosti, nebrige ali i skrivenih namera nadležnih, većina građana Srbije ne smatra da državni organi doprinose njihovom osećaju smirenosti. Naprotiv, osećaj straha je više nego vidljiv. Strahuje se od ekstremista, ugrožavanja prava na privatnost, posledica korupcije, siromaštva, nebrige za životnu sredinu, neodrživog korišćenja prirodnih resursa, propusta u upravljanju otpadom i opasnim materijama, elementarnih i drugih nepogoda, infekcije.

Odsustvo preventive, srozavanje sistema vrednosti, prekoračenje ovlašćenja, zloupotrebe položaja i procesi koji se odvijaju “ispod radara” bitno narušavaju osećaj sigurnosti, a izostanak adekvatne reakcije nadležnih organa i službi podstiče uverenje da posednici vlasti ne štite ugrožene i oštećene, već “moćnike” koji zloupotrebljavaju državne i uništavaju prirodne resurse, zarad ličnih, grupnih i partijskih interesa. Nepoverenje uzrokuje i činjenica da se niko od nadležnih i odgovornih ne izjašnjava šta ih je sprečavalo da proteklih godina stvore ambijent u kom je sigurnost građana manje ugrožena. A došli su na vlast zahvaljujući, pored ostalog, obećanjima da će popraviti greške prethodnog režima. Sada je već izvesno da imamo organe državne uprave i institucije na čijem čelu su ljudi koji su razlog za brigu, a ne spokoj.

Neefikasnost i nepouzdanost sistema bezbednosti i zaštite se (možda) najbolje uočavaju na primeru Beograda – glavnog grada koji zauzima 4 % teritorije države i u kojem, prema popisu iz 2011. godine, živi 21 % građana Srbije (bez KiM). Zbog bogate hidrografije, tolerisanja bahatosti i demonstracija sile duž priobalja i vodotoka Save i Dunava, najveća opasnost preti od poplava i klizišta. Pored toga, u Beogradu je vazduh treće kategorije i jedan je od najzagađenijih gradova na svetu, a vlast čini nedopustivo malo da bi se ono smanjilo. Stručna javnost ukazuje i na brojne druge faktičke i potencijalne rizike. Dovoljno je pomenuti da je Beograd jedina prestonica u Evropi bez prečistača otpadnih voda, da trećina Beograđana nema kanalizaciju, da nije rešeno trajno odlaganje radioaktivnog otpada Potencijalna opasnost je i odluka gradske vlasti o “urbanizaciji” Makiškog polja – najvećeg beogradskog vodoizvorišta.

Pretnje ljudskoj bezbednosti su rasprostranjene u glavnom gradu i celoj Srbiji, jer je institucionalni kapacitet popustio pod teretom korupcije, organizovanog kriminala, izostanka društvenih, političkih, ekonomskih reformi i reformi bezbednosnih službi. Evidentni su i manjkavost nadležnih, neodgovornost, deficit sposobnih ljudi i nedostatak svesti da izostanak, ili nedovoljna primena stručnih rešenja, bezbednosnih standarda i procedura društvo čini ranjivijim. Takvo stanje podriva životne uslove, uzrokuje strepnju i ohrabruje prestupnike, ali nije dovoljan razlog za privikavanje na ambijent u kom je naša bezbednost dnevno ugrožena.

Država ima odgovornost da obezbedi povoljan ambijent za ličnu i imovinsku sigurnost građana, jer je ona, pored nacionalne bezbednosti, osnovni preduslov drštvenog opstanka i razvoja. Stoga, ukinimo praksu da se o bezbednosnim rizicima i pretnjama razmišlja i priča tek kada izazovu štetne efekte.

Petar Radojčić, potpredsednik Udrženja Demokrate Srbije